za-profilnuPiše: Predrag Damnjanović, osnivač MyCity kompanije

 

Kada smo pre 10 godina, kao mlada IT firma, pokrenuli naša dva portala (Vesti.rs i MyCity.rs), nastala je potreba da pronađemo stabilan hosting za naše sajtove. Te 2006-te nismo uspeli da nađemo nijednog pouzdanog hosting provajdera u Srbiji, a strani hosting provajderi su ili nudili nestabilne i spore shared servere, ili su pak tražili previše novca za potpuno profesionalna rešenja (dizajnirana za velike strane kompanije sa puno para).

Pošto sam kao programer već imao iskustva sa Linuxom, preostala jedina racionalna odluka je bila da zakupim sopstveni dedicated server, i da probam da konfigurišem hosting servise. Odluka se pokazala kao dobra, sajtovi su imali brz odziv, jer su se tu samo naša dva sajta hostovala, a ja sam tada naučio dosta novih stvari o serverima i hostingu. U narednim godinama se to iskustvo i znanje samo nadograđivalo.

Vremenom smo počeli da pravimo i sajtove drugim firmama.

Na početku smo pokušavali da ipak ne hostujemo kod nas sajtove koje napravimo drugim firmama, tada nismo imali želju da se bavimo hostingom, jer smo mi, u osnovi, programerska firma, i želeli smo samo time i da se bavimo, programiranjem. Ipak, to što smo pokušavali da hosting sajtova poverimo drugima nije išlo dobro – a mi smo kao firma izvlačili deblji kraj i bivali neozbiljni pred klijentima kojima smo napravili sajt. Kao firma smo bili zaduženi za celokupan njihov online nastup, i kada bi im sajt ‘pao’ (ili se presporo učitavao) zbog lošeg hosting servera, mi smo bili ti koji su bili pozvani i pitani “što nam sajt ne radi”. Susreli smo se zapravo sa istim problemom kao i sa hostingom naših sajtova – jednostavno nismo mogli da nađemo hosting kompaniju na koju smo mogli da se oslonimo.

Odlučili smo da preuzmemo i to na sebe, zakupili još jedan server, stavili sajtove tamo, i to je radilo – klijenti zadovoljni – mi mirni.

Tada smo rekli da je to hosting samo za naše klijente kojima smo napravili sajt, dakle, i dalje bez želje da “prodajemo” hosting na veliko.

No, život nije uvek ono što planiramo – naši prijatelji su počeli da nas pitaju da li bismo mogli i njih da hostujemo – a kasnije su ti prijatelji počeli da dovode svoje prijatelje – i neprimetno smo za par godina došli do cifre od 300 sajtova koje hostujemo – iako se bavimo primarno drugim poslom – iako nismo imali ni sajt – ni formiran cenovnik/ponudu – ni reklamu. Prosto su ljudi bili zadovoljni, i preporučivali nas svojim prijateljima. Deset godina iskustva u hostovanju sopstvenih sajtova je učinilo svoje.

U jednom momentu smo rešili da ozbiljnije pristupimo toj priči i vidimo najpre zašto toliki broj ljudi sa drugih hosting kompanija prelazi kod nas – i da li ipak možemo ovaj hosting, koji navodno ne radimo (a zapravo ga već uveliko radimo), kako bismo usluge hostinga nudili svima koji mogu biti zainteresovani, a ne samo prijateljima i prijateljima naših prijatelja.

Analizirali smo pre svega gde to druge kompanije greše – i ono što smo shvatili je da greše samo u jednom – imaju problem da održe kvalitet usluga u trci za što konkurentnijim cenama.

Naime, evo kratkog preseka stanja kod hosting kompanija, odnosno, objašnjenja zašto daju loš kvalitet usluga. Nisu hosting kompanije neodgovorne i loše, jedina njihova greška je što pokušavaju da ponude što jeftinije cene, pri čemu, videćete, nije moguće održati kvalitet usluga.

Recimo da hosting kompaniju jedan hosting server košta 100 eura mesečno. To je cena samog servera (hardver + internet + cPanel) – bez drugih cena koje prosečna hosting kompanija mora da obezbedi kao što su – plata za sistem administratora, plata za tehničku podršku, bez cene koju kompanija plaća za poreze, struju, itd. Sa svim tim dodatnim troškovima, na kraju dolazimo do sračunavanja da po jednom hosting serveru hosting kompanija plaća i po 200 eura mesečno, a to je 2.400 eura godišnje. Da bi hosting kompanija nešto zaradila (po serveru) ona dakle mora da proda hosting na godišnjem nivou u vrednosti od bar 3.000 eura (a poznajući srpsko preduzetništvo, svi gledaju da zarade bar duplo, dakle, pokušaće i 5.000 eura da izvuku).
E sada, da bi oni bili konkurentni sa cenama (čitaj: da bi ponudili cenu koja je konkurentna sa cenom koju nude klinci koji sami zakupe server, rade iz sobe, i predstavljaju i sistem administratora i tehničku podršku i marketing i direktora), hosting kompanije su prinuđene da nude hosting i za 1.000 dinara godišnje. Prostim računanjem dolazimo do sledeće činjenice – da bi sa naplatom hosting usluga od 1.000 dinara došli (bar) do 3.000 eura godišnje (da bi se pokrili troškovi servera), hosting kompanije moraju da prodaju minimum 375 hosting paketa, odnosno, da na jedan server hostuju minimum 375 sajtova. Kažem minimum, jer u slučaju da u okviru jednog hosting paketa može da se hostuje 5 sajtova, onda to više nije 375 sajtova… već cifra premašuje hiljadu sajtova po serveru!
Da li može server sa 1.000 sajtova da funkcioniše stabilno?
Ne može.
Ako uzmemo za primer da svaki sajt u proseku ima bar 100 posetioca dnevno (neki i mnogo više), i ako server hostuje 1.000 sajtova, dolazimo do cifre od 100.000 poseta. Serveri jednostavno nisu toliko moćni da bi sa 1.000 MySQL baza opslužili toliku posetu na dnevnom nivou. I zato serveri padaju ili su jednostavno prespori.
Mogu li hosting kompanije negde da uštede?
Mogu da nemaju tehničku podršku, ili da zaposle samo jednog čoveka, i rastrgnu ga da radi i tehničku podršku i da održava 50 servera… pa kada dođe do zastoja na pet servera istovremeno – oporaviće ih do kraja dana – a na telefon neće ni stići da se javi. Dakle, ponovo haotičnost.

Sve te hosting kompanije greše dakle samo u jednom – što se takmiče da konkurišu sa niskim cenama – razvlačeći tako kvalitet svojih usluga do besmislenih granica.

To je besmislena trka, u koju moja kompanija nikad neće ući, iz više razloga.

Najpre, ja ne želim da imam haotičnost u kancelariji, da nezadovoljni klijenti zovu, i da razočaravam ljude. Ja sam jednostavno takav čovek da takav nemilosrdni kapitalistički odnos ne bih mogao podneti. Za mene je mnogo razumnije naplatiti uslugu više, imati manje klijenata, i pružiti kvalitet, nego imati mnogo klijenata zato što smo jeftini. Radije ću uzeti 100 dinara od 10 ljudi, i posvetiti se toj desetorici maksimalno, nego uzeti 10 dinara od 100 ljudi. Prosto je nemoguće da posvetim istu pažnju ljudima kada imam 100 i kada imam samo 10 klijenata. U oba slučaja ću zaraditi isto (10 ljudi x 100 din = 100 ljudi x 10 din), samo što u drugom slučaju imam haos i nekvalitetnost usluge.

Ni sam server neće raditi isto kada hostuje 100 sajtova i kada hostuje 1.000 sajtova. Mogu to da pojednostavim i formulom, za lakše razumevanje:
Stabilan server = 100 sajtova x 5.000 din hosting = pokrije troškove servera.
Haotičan server = 1.000 sajtova x 500 din hosting = pokrije troškove servera.

Ljudima je na prvi pogled super ako za 1.000 dinara mogu da hostuju 5 sajtova, ali, tu jeftinu cenu plaćaju na drugoj strani – hostuju svoj sajt na serveru koji je primoran da hostuje 1.000 sajtova (da bi bio isplativ hosting kompaniji) – tu cenu dakle, na kraju, plaća sam sajt – koji se sporo učitava i katkad uopšte ne radi.

Posle dosta analiza i ispitivanja tržišta, doneli smo odluku da ipak i zvanično proširimo delatnost naše firme, i da ponudimo kao kompanija i hosting usluge – ali pod tri uslova.

kanc2-500

  • Kvalitet realno ima svoju cenu
    Da bismo ljudima ponudili stabilan hosting server, na njemu ne sme da bude ni približno onoliko sajtova kao u gornjem primeru. Shodno tome, ako držimo manji broj sajtova po serveru, logično je da onda cena hostinga mora biti viša, da bismo uopšte pokrili troškove servera, jer i nas server košta isto kao i druge hosting kompanije. Nećemo 1.000 sajtova smestiti na jedan server koji bi onda bio preopterećen, već ćemo 1.000 sajtova staviti na 10 servera. Deset servera je deset puta veći izdatak za našu firmu. Zato je nemoguće pokriti taj trošak tako što ćemo prodavati hosting od 1.000 dinara. Prosto, za kvalitetan hosting treba para. Kao i za sve u životu, kvalitet ne možeš imati za “dve banke”. Ili imaš realnu cenu proizvoda i kvalitet, ili imaš jeftinu cenu i kvalitet kao sa buvljaka. Naši klijenti kojima treba stabilan hosting to znaju, plaćaju, i znaju tačno šta plaćaju. Prošli su iskustvo sa hostingom od 1.000 dinara i tamo više ne žele da se vrate.
  • Kvalitet umesto kvantiteta, proporcionalnost u svemu
    Kao što sam već rekao, ja lično ne volim haos u kancelariji. Ne volim da jurim kvantitet. Volim da se posvetim kvalitetu. Bolje je da imam 10 klijenata koji plaćaju 100 dinara, nego 100 klijenata koji plaćaju 10 dinara. Ako se pitate šta ćemo raditi kada budemo imali 10.000 klijenata, odgovor je jednostavan – proporcijalnost. Kada budemo imali 10.000 klijenata proporcionalno tome ćemo imati 100 servera, i proporcionalno tome ćemo imati 10 sistem administratora – svaki server i svaki administrator će imati tačno onoliko klijenata koliko može optimalno da opsluži a da nigde ne dođe do “gužve”. Proporcionalnost i održiva cena je ključ svega – onda ma koliko naša kompanija porasla u budućnosti sve će pratiti proporciju – i sistem će funkcionisati podjednako dobro kao sada.
  • Profesionalnost i iskrenost – i prema vama i prema nama samima
    Mi kao primarno programerska firma, već imamo stabilne prihode, i nemamo uopšte potrebu da se takmičimo sa hosting kompanijama u niskim cenama. Ako već radimo nešto, to treba da ima smisla i za nas, da imamo korist od toga, volju i želju da hosting usluge dalje razvijamo. Najmanje što vama, kao klijentu, treba, je nezadovoljno osoblje (tehnička podrška, sistem administrator, itd)… zašto bismo uopšte radili hosting ako mi sami nismo motivisani i nemamo korist od toga što radimo? Dakle, budimo iskreni i prema vama i prema sebi, neophodno je da i mi kao firma imamo korist od toga što radimo. Kada tako na samom početku postavite stvari onda će volja i elan (da budemo što kvalitetniji) sami doći.
    Pored toga, meni je od presudne važnosti kvalitet onoga što pružamo. Otkad radim (a bavim se web-om profesionalno od 1999-te, i programiram od 1993-će) uvek se trudim da isporučim kompletan proizvod ili pružim potpuno profesionalnu uslugu – u protivnom ne radim taj posao. Ono što ne volim kod drugih je neprofesionalnost, probijanje rokova, relativiziranje dogovorenog kvaliteta, ne odgovaranje na email, proizvod ili usluga koja je isporučena a ne radi. Ono što ne volim da drugi rade meni – ne radim ni ja drugima. Ne samo zato što sam navikao da se odgovorno odnosim prema poslu, već i zato što ja lično ne mogu da se osećam dobro ako neko nije zadovoljan mojom uslugom/proizvodom. Neko može mirno da spava kada su mu klijenti nezadovoljni i kada ga prozivaju, ali ja ne mogu. Ja ću ili prihvatiti da radim posao, ako procenim da mogu profesionalno da ga obavim, ili jednostavno neću raditi taj posao. Ako prihvatim da radim nešto, radim ga odgovorno, profesionalno, i postavim cenu koja ima smisla i za kupca ali i za mene. Takvu odgovornost prema poslu sam preneo i na firmu i zaposlene, jednostavno kod nas postoji dogovor da ne idemo ispod kvaliteta. Kada radimo – radimo profesionalno. Nemamo hosting za hiljadu dinara, te stoga nemamo 10.000 klijenata, već hostujemo samo one kojima treba kvalitetan hosting. Zahvaljujući tome nismo zartpani poslom, i zato svakom klijentu možemo adekvatno da se posvetimo.

To je ukratko priča o tome kako je uopšte nastao MyCity Hosting, i zašto nemamo hosting paket od 1.000 dinara na godišnjem nivou.